На празник Вазнесења Господњег 29. Маја,
на остацима порушеног храма Успења Пресвете Богородице у Дервенти служено је
вечерње богослужење
и парастос, које је служио протојереј-ставрофор Драган
Каиновић уз саслужење протојереја-ставрофора Радојице Ћетковића, протојереја
Жељка Теофиловића и ђакона Перице Станојевића.
Овај храм вјерни народ почео је градити давне 1851.
године и завршили су своје дјело у славу Божију а у част Пресвете Богородице
1855. године. На Спасовдан 1992. године у раним јутарњим часовима невјерничка
рука минирала је ову светињу и у потпуности уништила Дервентску љепотицу у
којој су се деценијама окупљали наши славни преци и Богу славу узносили.
Кум преславе, како ју је у проповиједи назвао
протојереј-ставрофор Драган Каиновић, био је Дејан Петровић из Агића, док се
кумства за наредну годину прихватила Љубица Бијелић.
Остаци порушене цркве-мученице уклоњени су и
похрањени на манастирском земљишту у Доњој Бишњи. Дио Часног престола
уграђен је у манастирски храм, а читава цигла у манастирску ограду и капију.
Приликом рашчишћавања нађене су и 34 неексплодиране противтенковске мине.
