Саопштење за
јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног
заседања одржаног у манастиру Студеници, Расу и Београду од 14. до 24. маја
2014. године
Редовно заседање
Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове
Светости Патријарха српског г. Иринеја, започето је ове године 14. маја у
манастиру Студеници, где је, у храму Успења Богородичиног, служена саборна
света Литургија поводом 900-годишњице рођења светог Симеона Мироточивог
(Стефана Немање), и настављено у Расу (Нови Пазар), где је, у храму Светих
апостола Петра и Павла, истога дана извршен чин призива Светога Духа, да би
затим, од 15. до 24. маја, у Патријаршији српској текла радна заседања Сабора.
У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне
Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит
скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г.
Николај. Уз то, повремено су одсуствовали Епископи ваљевски г. Милутин,
зворничко-тузлански г. Хризостом и други архијереји због посета најугроженијим
поплављеним подручјима.
Пред почетак
рада Сабора узнета је Богу молитва за покој душе блаженопочившег митрополита
загребачко-љубљанског Јована, а истог дана у поподневним часовима служен је и
молебан који се служи у време великих киша и опасности од њих.
На почетку првог
саборског заседања, у свом уводном обраћању, Патријарх српски г. Иринеј је
сабраним архијерејима предочио одговорност Цркве у сведочењу Јеванђеља и љубави
Божје данас.
Сабор је на
самом почетку донео одлуку да се као прва помоћ Цркве пострадалима од
катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској издвоји свота од десет
милиона динара и да се сместа отвори фонд за помоћ, са посебним жиро-рачуном.
Сабор је упутио и апел свештенству и народу наше Цркве, као и поглаварима
Православних Цркава у свету, да помогну све унесрећене и угрожене поплавама.
Сабор топло благодари свима који су учествовали у спасавању људи и имовине од
поплава, како онима из наше отаџбине тако и спасиоцима из братске Русије и
онима који из суседних земаља и света пружају помоћ угроженима. На све њих
саборски Оци призивају благослов Божји.
Као и сваке
године, Сабор је посветио дужну пажњу животно важним питањима Цркве – учешћу
наше Цркве у припремама за Свети и Велики Сабор Православне Цркве; тешком стању
српског народа на Косову и Метохији; унапређивању црквене просвете и верске
наставе; односима Цркве и државних органа у Србији, Републици Српској и
региону; деловању православних војних свештеника у Војсци Србије и Оружаним
снагама Босне и Херцеговине; односима међу аутокефалним Православним Црквама и
односима са инославним хришћанским Црквама и конфесијама, као и другим светским
религијама; угрожености брака и породице услед беле куге, а још више услед
агресивне пропаганде неморала, абортуса, противприродног блуда и
хедонистичко-потрошачког духа уопште; угрожености ћирилице, у Србији и
Републици Српској због нашег неопростивог немара и неодговорности, а у
Хрватској и Црној Гори због бруталног прогона српског писма; току радова на
Спомен-храму Светог Саве на Врачару; раду црквене добротворне установе
„Човекољубље”, као и централних црквених културних и просветних институција, у
првом реду Библиотеке, Музеја и Архива, и тако даље.
Сабор се обратио
јавности и посебним саопштењем о тешком стању наше Цркве у Бившој
Југословенској Републици Македонији, где власти те, нама иначе пријатељске
земље, и даље, на основу судске фарсе, држе у затвору, под нечовечним условима,
Архиепископа охридског Јована, а истовремено врше притисак, под претњом пресуда
сличне врсте, и на остале епископе, свештенике, монахе, монахиње и вернике
аутономне Охридске Архиепископије. Сабор поново, по ко зна који пут, апелује на
све одговорне да учине све за ослобођење политичког затвореника број један у
савременој Европи, архиепископа Јована, и престанак последњег верског прогона у
Европи, прогона Охридске Архиепископије. Сабор је благодаран сестринским
Православним Црквама, Светском Савету Цркава, Конференцији Европских Цркава,
организацијама за заштиту људских права и многим угледним личностима на њиховом
заузимању по овом болном питању.
Сабор је са
одобрењем прихватио извештај о прослави 1700-годишњице Миланског едикта у
октобру прошле године у Београду, Нишу и Подгорици, извештај Светог Синода о
његовом раду у протеклом периоду и извештаје господе епископа о њиховом раду.
Сабор је
прихватио покајање Живорада Павловића, бившег свештеника који се био прикључио
секти Мираша Дедеића која себе назива некаквом „Црногорском Црквом”, и вратио
га, као лаика, у црквену заједницу.
Сабор је попунио
упражњене епархије Српске Православне Цркве изабравши досадашњег викарног
епископа липљанског г. Јована за епископа славонског; досадашњег викарног
епископа ремезијанског г. Андреја за епископа аустријско-швајцарског;
архимандрита Сергија (Карановића), сабрата манастира Рмња, за епископа
средњеевропског; досадашњег викарног епископа јегарског г. Порфирија за
митрополита загребачко-љубљанског; досадашњег епископа тимочког г. Јустина за
епископа жичког; архимандрита Илариона (Голубовића), старешину манастира
Букова, за епископа тимочког; архимандрита Арсенија (Главчића), сабрата
манастира Студенице, за епископа топличког, викара Патријарха српског, и
архимандрита Јеронима (Мочевића), сабрата манастира Ковиља, за епископа
јегарског, викара Епископа бачког.
Чланови Светог
Синода у новом сазиву јесу митрополит црногорско-приморски Амфилохије и
епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски
Теодосије.
Доставља:
Епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве
