Писмо
Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија градоначелнику престонице
Цетиње г. Александру Богдановићу
Поводом учешћа господина Александра Богдановића,
градоначелника Престонице Цетиње на догађајима у организацији пседуорелигиозне
идеолошке скупине тзв. ЦПЦ и његовог игнорисања Митрополије
црногорско-приморске и древног поретка Православне Цркве, Високопреосвећени
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије ових
дана му је послао писмо следеће садржине:
Уважени г. Богдановићу,
Град у коме Ви обављате дужност градоначелника, а ја
вршим службу епископа Христове Цркве, као насљедник Висариона и Вавиле, првих
цетињских митрополита, из времена оснивача града Ивана Црнојевића, настао је
прије 530 година тако што је најприје основан Манастир посвећен Мајци Божијој,
а потом, у том манастиру, почела са радом штампарија која је штампала црквене,
богослужбене књиге. Тај Манастир, и те књиге, и све оно што је у њима написано
– представљају темељ Цетиња. Прошли су вијекови...16., 17. и 18.... у којима су
живот Цетињског манастира, рад цетињских митрополита и дјеловање манастирског
братства, представљали основ и путоказ духовног и политичког живота Цетиња и
Црне Горе. Тек средином 19. вијека, овај наш град добија и неке свјетовне институције,
и неке грађевине које немају искључиво црквену намјену – а да то нијесу сеоске
куће! Па и тада, у том зачетку цетињског урбаног амбијента, изван зидина
Манастира, црногорски господари брину о оснивању Цетињске богословије, нешто
касније и о градњи зграде Црквеног суда, а веома се ради на томе да на свакој
страни града – иако већ имамо древни и славни Манастир – буде по једна
богомоља: гради се црква на Ћипуру, обнавља се Влашка црква, гради се капелица
на Старом гробљу, подиже се храм у Бајицама. Све те градске богомоље граде се и
оживљавају са благословом митрополита који столују у Цетињском манастиру.
Историја Цркве и Манастира је истовјетна са историјом
града Цетиња, од времена Ивана Црнојевића па до времена краља Николе. А и
послије тога. По завршетку Првог свјетског рата, наша црногорска престоница
улази у једну државну заједницу која је много већа и комплекснија од претходне
Краљевине, али град Цетиње и даље напредује и шири се. Он постаје
административни центар подручја које обухвата просторе шире од Црне Горе. Ријеч
је о Зетској бановини, у чији састав улазе Дубровник, Метохија, Полимље... У
том времену Цетиње добија здања по којима до данас препознајемо наш древни
град: зграда Бановине (у којој Ви данас столујете), зграда Гимназије, зграда
Основне школе „Његош“, споменик „Ловћенска вила“, зграда Банских станова... и
многе друге. Али и тада, када се шири и богати његова урбана физиономија - у
времену између два велика рата – Цетиње се, ни по чему не одваја од Манастира
као свог духовног и физичког средишта. Сви свештеници и монаси, на челу са
митрополитом Митрофаном, које је Велики рат 1914.г. затекао на Цетињу,
настављају и умножавају своју дјелатност послије 1918.г., сада као клирици
обновљене и уједињене Пећке Патријаршије, за коју је Свети Петар Цетињски рекао
Црногорцима да је она „мати свих српскијех цркава у коју су патријари наши стојали и коју су царинаши оградили“ (Посланица Брђанима и Црногорцима
из 1822. ).
У времену послије Другог свјетског рата, када је
завладала нека потпуно нова идеологија, која је најављивала социјалну правду,
али је убијала и хапсила цетињске митрополите; идеологија која је организовала
демонстрације против владике Данила Дајковића испред Манастира, која је укинула
рад Цетињске богословије... па ни тада није било свијести која би град Цетиње у
потпуности одвојила од Манастира и од Ћивота Светог Петра Цетињског. Чак и
данашњи грб Престонице Цетиње садржи слику манастирског звоника и отворену
књигу Октоих.
И због свега тога што је Цетиње било, и што је
данас, ја Вас питам отворено и са великом знатижељом - у име ког града сте Ви
као градоначелник Цетиња, прије двије године подржали градњу објекта у
Ловћенској улици и ту градњу назвали „обновом оног
што смо заборавили и повратком свега што нам је припадало“?!
Ово Вас питам јер је ријеч о тзв. црквеном објекту, који никакву везу нема са
Цетињским манастиром, ни са Православном Црквом коме он вијековима припада, а
који се, као такав, по први пут гради у нашем граду. Питам Вас још и ово: у име
које престонице сте више пута својим присуством подржали бивше свештенике који
су се одвојили и од Манастира и од ћивота Светог Петра, и од Октоиха, и праве
неку своју, само њима знану цркву? Како је могуће да као градоначелник Цетиња
држите званичне и свечане говоре пред тим људима који су канонски рашчињени у
Италији, Цариградској Патријаршији, непризнати ни од кога у Православној Цркви,
и који сада овдје праве неку „нову цркву“, која нема никакве везе са вјековном
Цетињском митрополијом, а никада(!!!), ни
једном(!!!), за све ове године Вашег управљања градом, не
дођосте у Цетињски манастир, у Митрополију, у Цетињску богословију, или макар у
црквену Народну кухињу (која сваки дан храни 150 гладних Цетињана) да се
обратите једном једином ријечју!? На основу чега закључујете и јавно
објављујете, да објекат који финансира декларисани заљубљеник у „Титову штафету
младости“ – представља „обнову црногорске духовности“,
а истовремено се понашате као да Цетињски манастир не постоји, и у њега
долазите искључиво приватно, да се никада нијесте јавили ни митрополиту ни
игуману, игноришући ћивот Светог Петра и његове вјековне чуваре. Све Вас ово
питам, не због тога што желим да утичем на Ваше личне афинитете и опредјељења,
него због значајне јавне, друштвене функције коју вршите, и која се, оваквим
Вашим дјеловањем деградира.
Да ли је могуће да Ви не схватате да таквим својим
понашањем, у својству градоначелника, ширите вјерску мржњу, подржавате најдубљу
и најопаснију диобу међу православним становништвом Цетиња и Црне Горе, први
пут пројављену у њеној дуговјековној историји? Да ли Ви стварно мислите да се
будућност Цетиња и Црне Горе може градити на таквој мржњи и на
партијско-идеолошким подјелама и ситносопственичким интересима? Имајте у виду:
ако сте крштени и у Бога вјерујете, тиме се одричете Бога и Светог Петра и
пљујете на Часни Крст Христов који се чува у ћивоту Светога Петра, навлачећи
проклетство на себе и своје потомство, на наш град и цијелу Црну Гору... Ако ли
нијесте крштени и у Бога не вјерујете, тиме се одричете својих законских обавеза
према свим грађанима овог града, газећи правду и поштење и злоупотребљавајући
свој положај, на штету града и Црне Горе, и своју срамоту. Како каже богомудри
Апостол Павле: ”Све ми је слободно, али ми није све на корист.” У нашем народу
има она слична изрека: можете како хоћете, али не можете докле хоћете...
Молимо се Богу да и Вас и све нас предстојећи празник
Светих Апостола Петра и Павла, највећи завјетни празник Цетињског манастира,
просвијетли и просвети, и упути путем покајања, братског мира и праштања.
С поштовањем, остајемо Ваш доброжелатељ,
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије
Извор: Митрополиоја црногорско-приморска