У селу Доњи Детлак код Дервенте током археолошких истраживања пронађени су остаци цркве брвнаре, саопштила је Туристичка организације општине Дервента.
Археолог Завичајног музеја у Градишци Бојан Вујиновић рекао је да је истраживање завршено прије неколико дана и да су пронађени гвоздени клинови, кламфе, те апликације од гвожђа.
Према његовим ријечима, на основу пронађеног материјала може се рећи да је вјероватно ријеч о цркви брвнари грађеној око 1885. године, али да постоји могућност и да је то црквица која је постојала прије поп-Јовичине буне.
- Током откопавања откривен је и слој пепела који указује на то да је црква вјероватно спаљена – појаснио је Вујиновић.
Остаци цркве брвнаре пронађени су у Културно-историјском комплексу “Детлак” недалеко од данашње цркве Светог Илије.
Археолошка истраживања у овом комплексу рађена су у оквиру друге фазе пројекта “Убицирање манастира Детлак – историјска проучавања и археолошка истраживања”.
Пројекат реализује Центар за локални развој из Дервенте /ЦЕЛОР/ уз подршку Завичајног музеја Градишка и Туристичке организације општине Дервента, те финансијску подршку Министарстава цивилних послова БиХ.
У селу Детлак је 1628. године преписан молитвеник “Детловачки евхологион” па се на основу преписа сматра да је у том мјесту вјероватно постојао манастир.
- У историјској грађи нигдје се експлицитно не наводи постојање манастира Детлак. Ипак, `Детловачки евхологион` и Културно-историјски комплекс `Детлак` састављен од локалитета цркве, испосница, некрополе и амбарине упућују на то да је на овом простору био духовни центар тог краја – каже Вујиновић.
Приликом посљедњих истраживања дијела средњовјековне некрополе са мрамором /стећком/ на коме се налази Андрејин крст пронађени су склетни остаци мушкарца.
Вујиновић је рекао да ће скелетни остаци бити послати на анализу да би се утврдило колико су стари, а тако би била одређена и старост некрополе.
- За сада се претпоставља да је гроб највјероватније са краја 16. или прве половине 17. вијека – навео је Вујиновић и додао да су истраживања отишла корак даље у рјешавању проблематике свјетовног, духовног и монашког живота у селу Детлак.
Вујиновић је истакао да већи број средњовјековних некропола Марковац, Гребљице, Џиновско гробље, Катин камен, Собурине и Мрамор упућује да је у Детлаку и околини била већа концентрација становништва у периоду средњег вијека и на почетку турске управе.
Директор Туристичке организације општине Дервента Дамир Кљајић рекао је да ће овај комплекс у наредном периоду сигурно бити главна туристичка дестинација Дервенте.
- У току су и завршни радови на надстрешници амбарина у Доњем Детлаку и биће то једини наткривени археолошки локалитет у БиХ – подсјетио је Кљајић.
Директор Центра за локални и регионални развој /ЦЕЛОР/ Чедомир Ћорић рекао је да се пројекат спроводи од фебруара до средине јула и да су у првој фази евидентирани средњовјековни археолошки локалитети дервентског краја и проучена историјска грађа.
- Посебну пажњу привлачи комплекс састављен од локалитета Амбарине, Пећине – испоснице, некрополе, те црква Светог Илије са гробљем. Ову цјелину је Влада Републике Српске 2010. године прогласила непокретним културним добром од великог значаја – напомену је Ћорић.
У Дервенти ће крајем јуна бити одржана конференција на којој ће бити представљени резултати пројекта и брошура о Културно-историјском комплексу Детлак.
(ИЗВОР: СРНА)
Према његовим ријечима, на основу пронађеног материјала може се рећи да је вјероватно ријеч о цркви брвнари грађеној око 1885. године, али да постоји могућност и да је то црквица која је постојала прије поп-Јовичине буне.
- Током откопавања откривен је и слој пепела који указује на то да је црква вјероватно спаљена – појаснио је Вујиновић.
Остаци цркве брвнаре пронађени су у Културно-историјском комплексу “Детлак” недалеко од данашње цркве Светог Илије.
Археолошка истраживања у овом комплексу рађена су у оквиру друге фазе пројекта “Убицирање манастира Детлак – историјска проучавања и археолошка истраживања”.
Пројекат реализује Центар за локални развој из Дервенте /ЦЕЛОР/ уз подршку Завичајног музеја Градишка и Туристичке организације општине Дервента, те финансијску подршку Министарстава цивилних послова БиХ.
У селу Детлак је 1628. године преписан молитвеник “Детловачки евхологион” па се на основу преписа сматра да је у том мјесту вјероватно постојао манастир.
- У историјској грађи нигдје се експлицитно не наводи постојање манастира Детлак. Ипак, `Детловачки евхологион` и Културно-историјски комплекс `Детлак` састављен од локалитета цркве, испосница, некрополе и амбарине упућују на то да је на овом простору био духовни центар тог краја – каже Вујиновић.
Приликом посљедњих истраживања дијела средњовјековне некрополе са мрамором /стећком/ на коме се налази Андрејин крст пронађени су склетни остаци мушкарца.
Вујиновић је рекао да ће скелетни остаци бити послати на анализу да би се утврдило колико су стари, а тако би била одређена и старост некрополе.
- За сада се претпоставља да је гроб највјероватније са краја 16. или прве половине 17. вијека – навео је Вујиновић и додао да су истраживања отишла корак даље у рјешавању проблематике свјетовног, духовног и монашког живота у селу Детлак.
Вујиновић је истакао да већи број средњовјековних некропола Марковац, Гребљице, Џиновско гробље, Катин камен, Собурине и Мрамор упућује да је у Детлаку и околини била већа концентрација становништва у периоду средњег вијека и на почетку турске управе.
Директор Туристичке организације општине Дервента Дамир Кљајић рекао је да ће овај комплекс у наредном периоду сигурно бити главна туристичка дестинација Дервенте.
- У току су и завршни радови на надстрешници амбарина у Доњем Детлаку и биће то једини наткривени археолошки локалитет у БиХ – подсјетио је Кљајић.
Директор Центра за локални и регионални развој /ЦЕЛОР/ Чедомир Ћорић рекао је да се пројекат спроводи од фебруара до средине јула и да су у првој фази евидентирани средњовјековни археолошки локалитети дервентског краја и проучена историјска грађа.
- Посебну пажњу привлачи комплекс састављен од локалитета Амбарине, Пећине – испоснице, некрополе, те црква Светог Илије са гробљем. Ову цјелину је Влада Републике Српске 2010. године прогласила непокретним културним добром од великог значаја – напомену је Ћорић.
У Дервенти ће крајем јуна бити одржана конференција на којој ће бити представљени резултати пројекта и брошура о Културно-историјском комплексу Детлак.
(ИЗВОР: СРНА)
